PAUKOVI: od legende do stvarnosti
Kroz celu čovekovu istoriju, paukovi su se pojavljivali u mitovima, legendama i simbolima, jednako često i kao pozitivne i kao negativne pojave. Medjutim, verovatno je najpopularniji i najpoznatiji mit o njihovom nastanku.
Prema zapisima iz Stare Grčke, Arahne je bila veoma vredna devojka iz Lidije, čuvena po svojoj veštini tkanja. Nimfe su je često posećivale i divile se njenoj veštini. Tkala je tkanine prozračne kao vazduh od niti nalik na oblake. Toliko ponosna na svoje umeće, Arahne je izazvala boginju Atenu na dvoboj u tkanju. Njen rad na takmičenju nije zaostajao za Ateninim, ali na slikama je bilo očigledno njeno nepoštovanje bogova. Atena se razljutila, iscepala rad i za kaznu je pretvorila u pauka da večno prede svilu iz svoga tela. Shodno tome, a i s obzirom da na grčkom «Arahne» znači pauk, ovaj naziv je iskorišćen da se u biologiji klasa paukolikih životinja nazove Arahnida (Arachnida).
Paukovi su veoma neobična grupa životinja, koja kod čoveka u isto vreme izaziva i divljenje i strah. Njihove mreže se smatraju čudima prirodne arhitekture, dok pojava i činjenica da su otrovni izazivaju strah. Mešavinom straha, histerije, neznanja i praznoverja, nastala je jedna takodje veoma popularna legenda: legenda o tarantuli.
Lycosa tarantula (prava evropska tarantula), je verovatno postao napoznatiji pauk u evropskoj (italijanskoj) istoriji i kulturi. Tarantula je jedan od najvećih evropskih paukova, ženka naraste i preko 3cm, ali njen ujed i otrov kod čoveka izazivaju samo lokalne promene, crvenilo i otok. Međutim, tokom istorije, većina lekara je imala pogrešne predstave o ovom pauku. Klinička slika ujeda koja se pripisivala tarantuli bila je znojenje, tahikardija, jako grčenje mišića, veliki bol i šok. Verovalo se da se pacijent može izlečiti plesom uz zvuke posebne, živahne melodije. Svirači su imali specijalan zadatak da pronađu ritam koji najbolje odgovara temperamentu obolelog, inače bi se njegovo stanje moglo pogoršati. Lečenje je trajalo 3 do 4 dana i oboleli bi plesali sve dok od umora ne padnu na pod. Zvuci te živahne melodije zadržani su u popularnom italijanskom plesu tarantela. Postepeno, tarantizam se pretvarao u narodne svetkovine koje se i danas održavaju u nekim italijanskim gradovima. Učesnici letnjih parada, pretvarajući se da ih je ujeo pauk, plešu uz zvuke tarantele kroz grad.
Interesantno je napomenuti, da se danas smatra da je za većinu ujeda koji su bili pripisani tarantuli ustvari bila odgovorna Crna udovica (Latrodectus tredecimguttatus), jedan mali crni, neprimetni pauk.
O crnoj udovici pročitajte više u članku: Latrodektizam