Warning: file_exists(): open_basedir restriction in effect. File(/usr/share/GeoIP/GeoIP.dat) is not within the allowed path(s): (/users/zalohovane/118996/paukovisrbije.com:/tmp/:/var/tmp/:/usr/share/php) in /users/zalohovane/118996/paukovisrbije.com/administrator/components/com_coalawebtraffic/helpers/location.php on line 180

Notice: Constant GEOIP_DOMAIN_EDITION already defined in /users/zalohovane/118996/paukovisrbije.com/administrator/components/com_coalawebtraffic/assets/geoip/geoip.inc on line 123

Notice: Constant GEOIP_DOMAIN_EDITION already defined in /users/zalohovane/118996/paukovisrbije.com/administrator/components/com_coalawebtraffic/assets/geoip/geoip.inc on line 124
Anatomija i morfologija

Morfološke i anatomske karakteristike paukova

Na telu paukova možemo da razlikujemo 2 regiona, glaveno – grudni (prozoma, cefalotorax) i trbušni (opistozoma, abdomen), koji su spojeni uzanom drškom pedicelom. Ventralni hitinizirani zid toraksa, koji se nalazi izmedju ekstremiteta, naziva se sternum, a čvrsti integument koji obrazuje dorzalni zid je karapaks. Granica izmedju glavenog i grudnog regiona, kod pojedinih vrsta, naznačena je cervikalnom brazdom. Segmentacija postoji samo u embrionalnom stupnju i kod evolutivno najstarijih vrsta.

ventralna strana

Ventralna strana jedinke,

Preuzeto i adaptirano iz Spiders (Hiliyard,1999)

dorzalna strana

Dorzalna strana jedinke,

preuzeto iz Spiders (Hiliyard,1999)

 

Na glavenom delu prozome nalaze se oči i usni delovi. Oči su jednostavne gradje slično ocelama insekata, smeštene uglavnom bliže prednjoj ivici glave. U nekim slučajevima su postavljene na uzvišenjima tuberkulama. Najčešće imaju 6 ili 8 očiju, pećinske vrste nemaju oči. Broj, raspored i veličina očiju su važni taksonomski karakteri.

Šest pari ekstremiteta nalaze se na prosomi. Prvi par su helicere, smeštene ispred usta od kojih su odvojene rostrumom. Svaka helicera se sastoji iz 2 članka, krupnog bazalnog i malog terminalnog u obliku kandžice. Kandžica je veoma čvrsta, povijena i pokretljiva samo u jednoj ravni i veoma je važan taksonomski karakter. Može da se kreće paralelno uzdužnoj osi tela ili pod odredjenim uglom u odnosu na tu osu. Kroz kandžicu helicere prolazi kanal otrovne žlezde, otvara se blizu vrha tako da otrov slobodno klizi niz sam vrh. Pomoću helicera paukovi hvataju i ubijaju plen.

Drugi par ekstremiteta na glavenogrudnom regionu su pedipalpi koji stoje bočno od usta. Kod ženke pedipali veoma liče na ekstremitete za hodanje, dok su kod mužjaka  složene gradje, imaju ulogu u kopulaciji i taksonomski su karakter. Palpi se sastoje iz 6 članaka, koksa trohanter, femur, patela, tibija i tarzus. Poslednji članak gradjen je iz jednog dela ili je, kod nekih ženki.  redukovan na kandžicu. Time se razlikuje od tarzusa noge za hodanje. Koksa pedipalpa, kod nekih paukova se produžava u ploču endit i služi za drobljenje hrane. Tako formirana koksa naziva se maxila i ima taksonomsku vrednost.

Paukovi imaju 4 para ekstremiteta za hodanje. Deo prozome na kojem se oni nalaze neki autori nazivaju toraks (grudni region). Gradjeni su iz 7 članaka, koksa, trohanter, femur, patela, tibija, metatarzus i tarzus. Na tarzusu se obično nalaze 2 ili 3 kandžice. Parne kandžice stoje jedna pored druge, nose seriju zubića, a ako je razvijena i treća kandžica, ona je manja, nalazi se ispod parnih i takodje je nazubljena.

Na nogama paukovi nose različite grupe specijalizovanih dlačica. Vrste koje imaju kribelum kao dodatni organ za ispredanje paučine nose na metatarzusu IV, jedan ili dva niza povijenih trnolikih dlačica koje formiraju poseban organ nazvan kalamistrum. Mužjaci kada dostignu adultni stupanj gube ove organe ili se oni zadržavaju u rudimentnom obliku. Čulne dlačice, koje se mogu sresti na nogama,  zovu se trihobotrije. Prisustvo ili odsustvo svih ovih elemenata, njihov broj i veličina su taksonomski važni.

Abdomen paukova je u većini slučajeva ovalan, bez tragova segmentacije. Raznovrstan je po obliku, veličini i boji, ponekad sa veoma karakterističnim izraštajima. Uglavnom je mekan jer se u njemu nalazi malo sklerita. Sa ventralne strane bazalni deo abdomena je brazdom odvojen od kaudalnog dela, a ta struktura se naziva epigastralna brazda. Na sredini brazde nalazi se polni otvor, dok su bočno od njega postavljeni respiratorni otvori.

Respiratorni otvori (stigme) vode u listolika pluća ili traheje. Paukovi imaju jedan ili dva para listolikih pluća. Ako su prisutana dva, otvori su im postavljeni jedan iznad drugog. Traheje, iako parni organi, otvaraju se jednom stigmom koja je postavljena ispred paučinastih bradavica, ili na sredini ventralne strane abdomena. Kod nekih paukova se pojavljuje par trahejnih stigmi koji je postavljen  odmah iza plućnih proreza. Raspored i broj otvora respiratornog sistema imaju taksonomski karakter.

Potraži na sajtu

Pojmovnik

  • Adult +

    Odrastao pauk, seksualno zrela jedinka   Read More
  • Ballooning +

    Jedrenje na vetru, način migracije tj. seobe paukova. To se obično dešava u odredjenom razvojnom periodu i pod odredjenim vremenskim Read More
  • Cefalotoraks +

    Glaveno-grudni region (PROZOMA) Read More
  • Egzoskelet +

    Spoljašnji čvrsti omotač koji služi kao potpora i mesto vezivanja mišića. Kutikula kod paukova ima ulogu egzoskeleta. Read More
  • Ekstremiteti +

    Udovi (npr. ruke, noge) Krajnji delovi tela Read More
  • Feromoni +

    Signalne supstance koje produkuju i sekretuju različite žlezde. Uglavnom su seksualnog karaktera i imaju važnu ulogu u pronalaženju partnera i Read More
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4

Ko je na sajtu

We have 10 guests and no members online