Nervni sistem i čula

Nervni sistem

Nervni sistem paukova je centralizovan i skoncentrisan u prosomi. Ganglije svih segmenata su medjusobno spojene iznad jednjaka u jedinstvenu masu - mozak. Sa ventralne strane te moždane mase polaze nervi za pedipalpe i noge, a sa dorzalne optički nervi i nervi za helicere. U abdomenu nema ganglija, samo se pružaju spletovi nerava sve do kraja tj. do paučinastih bradavica.

Čula

Paukovi obično imaju 8 očiju, mada vrste na nižem evolutivnom stupnju imaju 6, a pećinske vrste obično nemaju oči. Broj i raspored očiju su karakteristični kod većine familija. Oči su po tipu prostih očiju, slično ocelama insekata; prednji par srednjih očiju su direktne oči, njihova retina ima vidne štapiće okrenute unapred, dok su ostale oči indirektne i štapići su okrenuti unazad.

Nekim paukovima svetle oči u mraku. To se najlakše primeti kod vrsta iz fam. Salticidae (skakači). Deo koji prouzrokuje svetlucanje naziva se tapetum lucidum i kod paukova se sastoji iz velikog broja sitnih kristala koji reflektuju svetlost.

Oči su bolje razvijene kod vrsta koje su aktivni lovci nego kod vrsta koje imaju lovne mreže. Izuzetno dobar vid ima fam. Salticide- paukovi skakači, koji ovu karakteristiku koriste i pri parenju tako što ženki šalju vizuelne ljubavne signale.

Na telu i nogama nalaze se čulne dlačice trihobotrije. Njima paukovi osećaju i najmanje vibracije na mreži izazvane plenom, vetrom ili potencijalnim partnerom. Lovci osećaju vibracije koje se prenose preko površine zemlje i biljaka, a akvatične vrste preko površine vode. Stanari osećaju vibracije mreže. Veoma dobro razlikuju vibracije koje stvara uhvaćeni insekt, potencijalni partner za parenje ili vetar. Ove dlačice imaju taksonomski značaj.

Kod paukova kao i kod nekih drugih arahnida, postoje specijalni lirasti organi koji predstavljaju organe čula mirisa. Spolja se mogu primetiti kao pukotinasti otvori na sternumu, ekstremitetima, helicerama itd. Variraju po obliku, broju i rasporedu, pa se koriste u taksonomiji. Mužjaci su veoma osetljivi na miris ženke.

U ždrelu, sa leve i desne strane, nalazi se poseban organ čula ukusa kojim paukovi biraju hranu, pa ako se na jelovniku nadje nešto što im nije ukusno to neće ni pojesti. Uglavnom izbegavaju stenice.

Neki paukovi imaju organe za proizvodnju zvuka postavljene  na različitim mestima na telu: helicerama, sternumu, izmedju prednjeg i zadnjeg dela tela. Zvuk proizvode tako što preko grbave ploče prevlače neki nazubljeni deo, od čega ploča vibrira. Zvukove velikih paukova ptičara (fam Theraphosidae) čuje i čovek.

Paukovi nemaju čulo ravnoteže.