Karakteristke otrova
Otrov paukova čovek je koristio za premazivanje vrhova koplja i strelica još pre 30000 godina. Danas su taj običaj zadržala afrička plemena Bušmana, koja koriste otrov pauka ptičara. Severnoamerički indijanci koriste otrov crne udovice za svoja koplja isto kao što su ga nekad koristili i Stari Grci.
Svi paukovi, ako izuzmemo familiju Uloboridae, su otrovni jer poseduju otrovne žlezde i produkuju otrov. Medjutim, velika većina ima veoma slab usni aparat tj. helicere, tako da ne može da probije kožu čoveka i povredi ga. Otrov paukovima prvenstveno sluzi za imobilizaciju plena, ali u kritičnim situacijama i za odbranu od predatora. Karakteristike otrova variraju od vrste do vrste i uglavnom nisu opasne za čoveka.
Otrovi paukova mogu se grupisati u 2 osnovne kategorije: nekrotični i neurotoksični. Nekrotični otrovi predstavljaju ustvari citotoksične supstance koje uzrokuju oštećenje ćelije i tkiva posle unosa u organizam. To može da dovede do pojave upale na mestu ujeda, lezija i plikova. Nervni otrovi ispoljavaju svoj efekat na nervni sistem i ometaju prenos signala izmedju neurona. U ekstremnim slučajevima mogu da dovedu do zaustavljanja disanja i rada srca. Neke vrste paukova imaju otrov koji sadži i nekrotične i nerurotoksične supstance.
Izolovani otrov je bezbojna, prozirna supstanca, proteinske prirode, alkalne reakcije. S obzirom na veliki broj vrsta paukova, veoma mali broj otrova je proučen do detalja. Zajednički imenitelji za do sada tipizirane otrove su 3 osnovne komponente: supstance male molekulske mase (<1000), peptidi (1000-10000) i proteini (10000+). Svaka komponenta ima drugačiju ulogu u organizmu i svaka vrsta ima drugačiji odnos ovih komponenti u svom otrovu.
Supstance male molekulske mase utiču na funkcionisanje kanala za K, Na i Cl u ćelijskoj membrani inekata tj plena i, igraju važnu ulogu u širenju otrova po telu žrtve i paralizi, dok peptidi predstavljaju glavnu toksičnu komponentu otrova. Svaka vrsta sadrži više tipova peptida u svom otrovu i taj broj se penje i do 1000 različitih. Selektivniji su u delovanju i snažniji od citolitičkih enzima iako takodje deljuju na jonske kanale u neuronima. Smatra se da su nastali u evoluciji kao efikasina odbrana od predatora.
Supstance velike molekulske mase kao što su enzimi i proteini nisu toliko često prisutni u otrovima paukova. Uloga enzima ogleda se u razaranju ćelijske strukture i ubrzavanju širenja otrova po telu žrtve, ali i otpočinjanju eksternog varenja. Više različitih enzima je do sad izolovano. Veliki proteini su još redja pojava u otrovu.
Izuzetak je naravno dobro proučeni latrotoksin u otrovu crne udovice, koji prouzrokuje masovno i destruktivno otpuštanje neuromedijatora iz presinaptičke ćelije i time blokira prenošenje nervih impulsa.
Sigurno se pitate zbog čega naučnici provode dosta vremena proučavajući otrov paukova, osim za proizvodnju seruma protivotrova za najproblematičnije vrste (Latrodectus sp., Loxosceles sp., Phoneutria sp., Atrax sp.). Danas se u medicini otrov paukova ispituje za ublažavanje posledica šloga ili srčanih problema. Dokazano je i da otrov ima odredjena antimikrobna svojsva pa se ispituje njegova upotreba protiv nekih bakterijskih i gljivičnih oboljenja. Istraživanja otrova brazilske vrste Phoneutria nigriventer trenutno izazivaju najveću pažnju, jer može da predstavlja rešenje za impotenciju, kao prirodna vijagra. Sprovode se istraživanja i u pravcu upotrebe paukova kao biopesticida u stakleničkoj proizvodnji organske hrane.