Metode i tehnike sakupljanja paukova na terenu

Često u svakodnevnoj upotrebi dolazi do konflikta ova dva pojma, s obzirom da granice nekad nisu bas jasne, pa se pojmovi prepliću i upotrebljavaju zajedno i nepravilo. Pokušaću na najednostavniji način da objasnim kako metode i tehnike izgledaju kada su paukovi u pitanju.

Najprostije rečeno, metode predstavljaju odredjeni način rešavanja nekog problema, a tehnike alat kojim se taj problem rešava. Postoji više različitih metoda. Ja ću spomenuti samo neke: ispitivanje, posmatranje, istraživanje, eksperiment, studija slučaja i slično... Za metodu ispitivanja obično se koriste tehnike intervjua ili anketa; za metodu posmatranja tehnike sa pomagalima kao što su dvogledi ili bez; za eksperiment ima puno tehnika, sve zavisi sa čime se eksperimentiše, ali ono što je bitno, to je da mora da postoji kontrolna grupa; za istraživanje takodje postoje različite tehnike, sve zavisi od definisanog problema koji treba da se istraži; za studije slučaja obično se koriste analize dokumenata kao tehnike sakupljnja podataka i tako dalje...

Kada su paukovi u pitanju, koriste se različite metode, sve zavisi koji segment njihovog tela ili života se posmatra, pa tako možemo sresti istraživanja i eksperimente, a u razvijenim zemljama u zaštiti životne sredine se pojavljuju i studije slučaja.

U slučaju faunističkih istraživanja, kada imamo želju da saznamo koje sve vrste žive na odredjenom terenu, koriste se sledeće tehnike skupljnja materijala tj. podataka:

1. Košenje pomoću kečera
2. Trešenje u kišobran
3. Postavljanje klopki
4. Ručno sakupljnje
5. Usisavanje ručnim aspiratorom
6. Usisavanje električnim aspiratorom
7. Prosejavanje stelje sitom
8. Upotreba Tulgrenovog aparata

Prednosti i mane svake tehnike

Košenje - ovo je jedna od veoma starih i široko zastupljenih tehnika. Kečer koji se koristi predstavlja ustvari adaptiranu entomološku mrežicu, koja ima kraću ručku i gušće platno. Obično se upotrebljava na otvorenim staništima kao što su livade, stepe, pašnjaci, gde je vegetacija relativno visoka. Koristi se tako što se mreža prevlači napred-nazad preko vegetacije, kao kad se kosi seno, odredjen broj puta i onda proverava šta se u nju uhvatilo. Materijal iz kečera može odmah da se prebaci u 70% alkohol ili da se zadrži živ. Kečerom se lako hvataju paukovi koji prave mreže izmedju biljka, kao i oni koji love na biljkama negde sakriveni, ali retko kad mogu da se uhvate vrste koje love isključivo na površini zemlje ili samo noću. Zato se ova tehnika nikada ne koristi sama, nego u kombinaciji sa drugim tehnikama.

Trešenje – je takodje stara i jednostavna tehnika. Sve što vam je potrebno je dugačak štap za udaranje i kišobran koji prinesete nekom drvetu ili žbunu. Posle nekoliko udaraca u grane, proverite šta je upalo, jer ako niste brzi, možete da ostanete bez materijala. Ova tehnika je pogodna za vrste koje su slobodni lovci i koje ne vidite na granama ili lišću, mada mogu da se sakupe i one koje prave mreže na tom spratu. Nije nikad dovoljno da se koristi sama, jer njome ne možete da sakupite vrste koje love isključivo na kori drveta ili noću, tako da se uvek koristi u kombinaciji sa drugim tehnikama.

Klopke ili zamke – obično predstavlju modifikovane klopke Barber tipa, koje je prvi put upotrebio i opisao Barber 1931. godine sakupljajući pećinske insekte. Svako stanište zahteva odredjeno prilagodjavanje klopki terenu na kojem se postavljaju, ali u osnovi, sve klopke za paukove imaju sud ukopan u nivou zemlje sa fiksativom i krov koji je štiti od spoljašnjih faktora. Kao fiksativ najčešće se koriste formalin i antifriz. Uvek se dodaje i par kapi deterdženta da se smanji površinski napon tečnosti, kako bi paukovi što pre upadali. Pošto klopke na jednom mestu obično stoje više meseci, njihova prednost je, naravno, u skupljanju paukova koji su aktivni i danju i noću, kao i tokom različitih sezona. Medjutim, klopke nisu dobre za paukove koji prave mreže, jer oni retko šetaju okolo. U klopkama će se takodje više uloviti muških jedinki nego ženkih, jer se oni generalno više kreću. Takodje, klopke nisu selektivne, pa će u njih upasti insekti, stonoge i druge životinje koje nisu predmet vašeg proučavanja. Bez obzira na ove nedostatke, u nekim istraživanjima se korite same, bez drugih tehnika, jer ako su adekvatno postavljene rezultati se lako mogu statistički obraditi.

Ručno sakupljnje i usisavanje ručnim aspiratorom – su tehnike koje se uglavnom koriste u faunističkim istraživanjima i ako vam trebaju živi uzorci za neki test. Jedinke se skladište uglavnom u malim providnim bočicama, odvojeno jedna od druge, jer su paukovi poznati po kanibalizmu, pa to morate da sprečite. Da bi ste koristili ove tehnike, treba da imate oštro oko i dosta iskustva. Mada, aspirator se često koristi kada praznite kečer ili kišobran.

Nastavak sledi......