Polni sistem i parenje
Paukovi su odvojenih polova često sa veoma izraženim polnim dimorfizmom, što predstavlja veliku razliku u veličini i izgledu mužjaka i ženke. Nekada su te razlike toliko upečatljive, da pomislite da je upitanju sasvim druga vrsta. Uglavnom, mužjaci su manji, a često i upadljivo obojeni. Za determinaciju (odredjivanje) vrsta koriste se samo odrasle jedinke kod kojih su sve sekundarne polne karakteristike potpuno razvijene.
Kod mužjaka polni otvor, smešten na sredini epigastralne brazde, veoma je jednostavne gradje, bez hitinskih struktura i dodataka. Poslednji članak palpa tarsus je izmenjen i ponekad veoma kompleksne gradje jer imaju ulogu kopulatornih organa (organi za parenje). Služe za prenošenje spermatozoida, i u taksonomiji su presudan karakter pri determinaciji većine vrsta.
Otvor reproduktivnih organa ženke naziva se vulva. Kod većine vrsta ovaj otvor se završava hitiniziranim, veoma složenim kopulatornim aparatom, koji se naziva epigina. U neposrednoj blizini ovih struktura nalazi se jedna ili dve spermateke koje služe za prijem spermatozoida. Oplodnja jajašaca dešava se po izlasku iz tela ženke.
Velika složenost polnih organa treba da obezbedi uspešno parenje, a samo jedno punjenje spermateke (Dogelj,1964) dovoljno je za izleganje nekoliko generacija.
Parenje
Kod svih paukova izraženo je specifično ponašanje za vreme parenja. Sitniji mužjaci, obično čekaju da ženka padne u neku vrstu kataleptičkog stanja (trans), kako bi ispunili svoju funkciju i na vreme pobegli da ih ženka ne pojede.
Fam Lycosidae i Salticidae poznate su po svojim svadbenim plesovima. Mužjaci mašu palpima i nogama u odredjenom ritmu, krećući se pritom stalno bočno, ili napred nazad. Za sad najinteresantniji ples je primećen kod vrste pauk-paun (peacock spider) koja živi u Australiji. Odlične snimke možete potražiti na netu.
Mužjak vrste Pisaura mirabilis svojoj izabranici nosi « svadbeni poklon», muvu umotanu u paučinu. Uočeno je da postoji veza izmedju dužine parenja i veličine poklona. Naravno, veći pokon obezbedjuje duži kontakt sa ženkom i time sigurniji prenos spermatozoida i uspešnije parenje.
Mužjaci iz roda Xisticus spp. imaju običaj da vezuju svoju mladu za podlogu na kojoj se pare. Prvo joj vežu noge, pa glavu prekriju velom paučine. Posle parenja imaju dovoljno vremena da pobegnu da ih ženka ne bi pojela, jer njoj ipak treba neko vreme da se oslobodi ljubavnih veza.
Polni dimorfizam i udvaranje,
preuzeto iz Spiders (Hiliyard,1999)