Tehnike sakupljanja otrova

Proučavanje otrova paukova je specijalizovana disciplina, koja se susreće sa gomilom problema. Medjutim, jedan od najvažnijih je kako sakupiti dovolju količinu čistog otrova za analizu. Ponekad je potrebno i nekoliko stotina jedinki da bi se sakupila jedna kap odnosno oko 50mikrolitara otrova. Na primer, crna udovica ispusti svega 0.1 mikrolitar otrova po ujedu. Gde pronaći toliko paukova za tu jednu kap?

Godinama unazad su se razvijale različite metode skupljanja otrova. Neke su bile manje, neke više uspešne. Osnovne metode koje su se razvijale tokom godina su:

1. sakupljanje tamponima vate
2. muža uz elektrostimulaciju
3. disekcija žlezda svežeg materijala
4. ekstrakcija iz prepariranih žlezda
5. ekstrakcija iz celog cefalotoraksa

Doktor Drago Lebez je, 1953. godine, razvio  u Istarskom institutu tehniku skupljanja otrova pomoću tampona vate, koje su paukovi ujedali i pri tom ispuštali otrov. Medjutim, paukovi mogu da kontrolišu ispuštanje otrova, tako da nije uspešan svaki ujed, a količina otrova je bila manja od očekivane, pa je metoda napuštena.

Danas se za sakupljanje čistog otrova najčešće koristi elektrostimulacija otrovnih žlezda. Životinja se ane stezira ugljendioksidom i kroz elektrodu postavljenu izmedju helicera, propušta se struja od 1 do 2 V, u periodu od 1sec. Kapilarna cev kojom se uzima otrov postavlja se na samu kandžicu helicere, kako bi se izbegla kontaminacija uzorka, jer stumulacija izaziva i povraćanje, pa pauk izbacuje i želudačne enzime. Nekada je smrtnost paukova pri ovom zahvatu bila dosta velika, medjutim, napretkom tehnologije, sada je smanjena na minimum, tako da se jedna jedinka koristi nekoliko puta. Izolovani otrov je bezbojna, prozirna supstanca, proteinske prirode, alkalne reakcije.

Kod vrsta kao što je veliki australijski pauk Atrax robustus, otrov se dobija mužom koja veoma liči na mužu zmija.

Metode ekstrakcije iz prepariranog materijala i celog cefalotoraxa se više ne koriste jer zbog načina uzimanja, uzork se često se kontamira drugim proteinima. To predstavlja veoma veliki problem posle u procesima prečišćavanja uzoraka i tumačenju rezultata.

Za ekstrakciju RNK i kasnije sintezu komplementarne DNK koriste se otrovne žlezde iz svežeg materijala. Pauk se prethodno anestezira ugljendioksidom, zatim se disekcijom odstrane otrovne žlezde i odmah se potapaju u rastvor RNAlater (RNAlater®). To je netoksični tkivni reagens koji brzo prožima tkivo i stabilizuje ga kako bi se sačuvala celularna RNK. Može da se uradi i brzo smrzavanje u suvom ledu ili tečnom azotu i tako se čuva do početka analiza. Ova tehnika se veoma često koristi danas, kako bi se kasnije sintetisao i analizirao tačno odredjeni protein koji nam je potreban.

Danas postoje farme paukova, kao manje ili veće porodične firme, koje se bave isključivo sakupljanjem i skladištenjem otrova i otrovnih žlezda velikog broja vrsta paukova. Pod njihovim nadzorom se nalazi više hiljada jedinki koje se gaje u strogo kontrolisanim uslovima. Farme doprinose razvoju nauke i olakšavaju istraživačima put do različitih odgovora koji su vezani za medicinu, veterinu, poljoprivredu i sl.