Neprijatelji paukova

Kao i sve životinje i paukovi imaju svoje neprijatelje.

Nematode i krpelji parazitiraju na paukovima. Ponekad se krpelji mogu videti na jedinkama u vidu crvenih tačkica, dok nematode naseljavaju crevni sistem. Ptice, gušteri, gekoni, škorpioni love paukove na zemlji ili ih skidaju sa mreža. Možemo ponekad videti mrave kako vuku ubijenog pauka, ili bogomoljku koja jede sve sto joj se približi, pa ulovi i po kojeg pauka.

Medju insektima postoji ose koje su se specijalizovale da love paukove, jer polažu jaja u njihovo telo. Larve paukove ose (Pompilidae) žive i hrane se u telu paralizovane jedinke. Slično se ponašaju i larve paukove muve (Acroceridae), koje parazitiraju u plućima jedinke.

Veliki neprijatelji paukova su svakako drugi paukovi. Kada oskudica u hrani traje dugo, često napadaju stanare susedne mreže. Predstavnici fam Mimetide roda Ero sp. hrane se isključivo drugim paukovima. Ujedu žrtvu za nogu, zatim se povuku na sigurno i čekaju da otrov počne da deluje. Kad je efekat kompletan, vrate se na mesto dogadjaja i gozba može da počne.

Ljudi su takodje veliki neprijatelji paukova. Uništavanjem prirodnih staništa i primenom agrotehničkih mera uništavaju se prirodne populacije paukova i insekata. Upotreba insekticida, koji na žalost deluju i na paukove iako nisu za njih namenjeni, može poprilično da poremeti prirodnu ravnotežu koja postoji u staništu. Time se uklanja prirodni neprijatelj insekata i oni slobodno mogu da se prenamnože i da naprave velike štete.

Tarantule iz Južne Amerike postale su retke u prirodi jer ih često sakupljaju i prodaju kao kućne ljubimce. Da bi se to sprečilo doneta je CITES konvencija koju je i Srbija usvojila i koju primenjuje. Tom konvencijom su egzotične vrste roda Brachipelma strogo zaštićene i ne smeju se sakupljati i prodavati. U nekim zemljama ubijanje i sakupljanje domaćih paukova, sem u naučne svrhe, zakonom je zabranjeno. U Srbiji, za sada je svega 17 vrsta zakonom zaštićeno i nalazi se na listi strogo zaštićenih vrsta.