2014

Linyphia triangularis

linyphia triangularis

 

Linyphia triangularis (Clerck 1757) – Linifija, bodigard pauk

Linyphia triangularis pripada familiji veoma interesantnih paukova patuljaka (fam. Linyphiidae) koja zauzima drugo mesto po brojnosti sa 4461 vrstom na svetu. U Evropi je zabeleženo 1248 predstavnika. Ovi paukovi su prepoznatljivi po svojim mrežama. Sve vrste grade mreže u obliku baldehina.

Sama Linifija je malo netipičan predstavnik familije zbog svoje veličine i šare na abdomenu, ali to je čini lakšom za prepoznavanje. Njena mreža je tipičan baldehin, razapet izmedju trave ili niskog rastinja. Pauk se skoro uvek nalazi ispod mreže, na sredini, okrenut na glavačke. Plen se obično sudari sa lovnim nitima iznad mreže i pada na baldehin, gde ih pauk hvata. Tipičan plen ovog pauka su mali leteći insekti kao što su razne muve.

Što se staništa tiče, vrsta baš i nije neki probirač. Jednako često se pojavljuje u vlažnim šumama kao i na otvorenim staništima, na primer na livadama. U odgovarajućem staništu pojavljuje se u velikom broju. Zabeležena je u svim evropskim zemljama osim na Islandu, a vertikalna distribucija se proteže od ravničarskih predela i brežuljaka do planinskih regiona. Tokom 20. veka na za sad nepoznat način, introdukovana je u Severnu Ameriku.


Veličina tela oba pola iznosi oko 5-7mm. Glaveno-grudni region je braon-bež boje sa crnim pojasom na sredini i crno-braon pojasom sa strane. Središnja šara u predelu same glave se račva u obliku viljuske. Abdomen je žut do beo i na sredini nosi sa široki crni nazubljeni pojas. Pojas se sužava više puta tako da se javlja prepoznatljiva trouglasta šara. Na bokovima crno-beli pojasevi i mrlje su takodje prisutni. Noge su obične, bez šara, bež-braon. Donja strana stomaka je tamno braon do crna. Mužjak ima upečatljivo tanji i pljosnatiji stomak, a obojenost mu više vuče na crveno-braon.


Odrasle jedinke ove vrste javljaju se u prirodi od avgusta do oktobra. U Centralnoj Evropi parenje se dešava u septembru. Za vreme parenja ženka privlači mužjaka sex feromonima, a mužjaci pokazuju svoje mačo-zaštitničko ponašanje time što ostaju na mreži i posle parenja da bi čuvali ženku od drugih mužjaka. Na ovaj način mogu da osiguraju da neće biti novog parenja i da će zaista njegovi geni da se prenesu na sledeću generaciju. Mladi prezimljavaju u kokonu.

Tekst sastavljen na osnovu engeskog teksta koji je objavilo Evropsko arahnološko udruženje. Ako želite ta pročitate original i pogledate još slika ovog pauka posetite link:
http://www.european-arachnology.org/wdp/?page_id=441